Kroz radno-okupacionu terapiju treba da se ostvari mogućnost da se “oplemeni život” korisnika sadržajima koji se ne odnose na osnovne potrebe. Radna terapija je deo rehabilitacionog programa koji obuhvata sve manuelne, kreativne, rekreativne, edukativne i ostale aktivnosti sa ciljem postizanja i poboljšanja određene fizičke i mentalne funkcije korisnika, posebno posle bolesti ili povreda.

U ustanovama socijalne zaštite radna terapija kao terapeutski metod (naročito kod zavisnih korisnika) dovodi do bolje adaptacije na domske uslove (režim rada), smanjenje medikamentozne terapije, unapređenja radne sposobnosti korisnika, bolje socijalizacije.

Okupaciona terapija sa druge strane utiče na veće usmeravanje pažnje korisnika i njihovo fokusiranje na aktivnosti,ovladavanje novim veštinama i navikama kroz praktične aktivnosti, razvijaju se radne aktivnosti i podstiču senzomotorne, kognitivne, integrativne i psihosocijalne sposobnosti.

Radno-okupacionu terapiju sprovode radni terapeut u formi individualnog i grupnog rada, a njima su obuhvaćeni svi korisnici, pri čemu su se određene aktivnosti prilagođavaju zahtevima,mogućnostima i potrebama korisnika.

U okviru programa okupacione terapije održavaju se i kulturno zabavne aktivnosti, likovna terapija, biblioterapija i edukativna terapija.

U ustanovi se svečano obeležavaju svi značajni državni i verski praznici – doček Nove godine, Božić, Uskrs, prvomajski praznici, Krsne slave, značajne manifestacije lokalnog karaktera-dan Ustanove, Homoljski motivi, ali i rođendani korisnika. Za korisnike se organizuje odlazak u bioskop, pozorišne predstave, posete sportskim događajima, kulturno-istorijskim spomenicima…