Особа која није способна да одлуке о свом животу доноси сама, уместо ње то мора да ради неко други — старатељ.

Разлог неспособности за одлучивање може бити то што је особа малолетна, али под старатељство мора бити стављена и пунолетна особа ако због болести или ометености у развоју није у стању да нормално расуђује, а тиме ни да штити своја права и интересе, те је одлуком суда делимично или потпуно лишена пословне способности.

О деци која живе с родитељима старају се њихови родитељи. За децу без родитељског старања и одрасле особе лишене пословне способности, потребно је одредити ко ће се о њима старати. У том случају и све остале битне одлуке о старатељству доноси центар за социјални рад- „орган старатељства“.

Одлучивање о старатељству

Центар, по прописаној процедури, одлучује о стављању под старатељство, поставља старатеља и разрешава га, одлучује о томе где ће особа под старатељством (штићеник) бити смештена, и мора да одобри све крупније одлуке о њеној имовини и о награди која се исплаћује старатељу.

У изузетним случајевима, када је то потребно због заштите њихових интереса, Центар привремено може ставити под старатељство и дете под родитељским старањем и пословно способну пунолетну особу.

Дужности старатеља

Старатељ не мора да живи са штићеником, али је дужан да га редовно посећује и лично сеувери у то у каквим условима штићеник живи.

Старање о штићенику обухвата:

• старање о личности штићеника (старатељ пре свега треба да се труди да што пре оспособи штићеника за самосталан живот);
• заступање пред судом и у свим другим правним пословима (штићеник има једнаку пословну способност као дете, па га старатељ заступа исто као што родитељ заступа дете);
• прибављање средстава за издржавање (из штићеникових прихода и од његове имовине, од особа које су дужне да издржавају штићеника и од социјалне помоћи);
• управљање и располагање имовином коју штићеник није стекао радом, као што сунаследства и поклони (старатељ самостално одлучује о њеном чувању, коришћењу и одржавању, а за продају, изнајмљивање, размену или уништење те имовине неопходна му је сагласност центра);
• ако је штићеник способан да ради, па је на тај начин стекао неку имовину, он њом сам располаже.

Старатељ и Центар за социјални рад дужни су да заједно надокнаде штету коју је старатељ намерно или грубом непажњом проузроковао штићенику.

Ко може бити постављен за старатеља?

За старатеља се поставља особа за коју Центар процени да има особине и способности потребне за обављање те дужности и да је постављање баш те особе у интересу штићеника. Услов је да та особа пристане да буде старатељ. У одлучивању о томе ко ће бити старатељ, Центар је дужан преиспита следеће:

• За старатеља се првенствено постављају супружник, сродник или хранитељ штићеника, осим ако интерес штићеника не налаже другачије.
• Штићеник који је навршио 10. годину живота и који је способан за расуђивање има право да предложи ко ће му бити старатељ.
• Иста особа може се поставити за старатеља више штићеника (на пример, браће и сестара).
• Центар може одлучити да не поставља старатеља, него да ту дужност врши непосредно. Тада се одређује неко од стручњака Центра који ће обављати послове старатеља.

Ко не може бити старатељ?

За старатеља не може бити постављена особа која је лишена пословне способности или родитељског права, или особа чији су интереси у супротности са интересима штићеника (рецимо, неко ко се са штићеником спори пред судом), или особа од које се, с обзиром на њене личне односе са штићеником, његовим родитељима или другим сродницима, не може очекивати да ће правилно обављати послове старатеља.

Привремени старатељ

Центар је дужан да постави привременог старатеља неким особама када је то неопходно ради привремене заштите личности, права или интереса тих особа. Привремени старатељ се у тим случајевима поставља:

• особи за коју се не зна где је, ако је неопходно у њено име обавити неки правнипосао, а она нема законског заступника или пуномоћника;
• непознатом сопственику неке имовине, из истог разлога;
• особи чији су интереси у супротности са интересима њеног законског заступника или других особа које заступа исти заступник;
• страном држављанину који се налази или има имовину на територији Србије;
• особи која захтева да јој буде постављен привремени старатељ и за то наведе оправдан разлог;
• у другим случајевима предвиђеним законом.

Дете старије од 10 година може од центра да тражи да му постави привременог старатеља ако сматра да његов законски заступник не штити ваљано његове интересе.

Одлуком о постављању привременог старатеља одређује се правни посао или врста правног посла коју он може предузети, у зависности од околности сваког конкретног случаја.

Права старатеља

Старатељ има право на накнаду оправданих трошкова учињених током старатељства и на награду за свој рад. И награда и накнада трошкова исплаћују се првенствено из штићеникових прихода, осим ако се тиме не угрожава његово издржавање